Most ljubavi
U osvit Prvog svetskog rata, dok mir još spokojno vladao, rodila se ljubav između učiteljice Nade i srpskog oficira Relje. Njihova veza, puna strasti i obećanja, plenila je pažnju svakog stanovnika Vrnjačke Banje. Bilo je to vreme kada su zaljubljeni parovi postajali tema razgovora na svakom ćošku, i svi su se divili njihovoj ljubavi koja je sijala poput najsvetlije zvezde.
Međutim, kada su bubnjevi rata počeli da tutnje, Relja je bio pozvan na ratište u daleku Grčku. Teška srca napustio je Nadu, obećavajući joj budućnost kad ratna tama prođe. Ali, sudbina je često nepredvidiva i surova - u stranoj zemlji, očaran grčkim lepotama i mistikom, Relja se zaljubljuje u prelepu Grkinju i raskida veridbu sa Nadom. Šta se dalje dogodilo sa Reljom, ostaje obavijeno velom legendi, ali Nadina sudbina je dobro poznata svakom žitelju Banje. Ogorčena, očajna i srušena zbog izdaje, Nada je svakim danom sve više venula, dok na kraju mlada i nesrećna nije izdahnula, prepuštajući se svojoj neizmernoj tuzi.
Potresene ovom tragičnom pričom, devojke vrnjačkog kraja odlučile su da sačuvaju svoje ljubavi od slične sudbine. Uzavela srca ispunjena ljubavlju na katance ispisuju svoja i imena svojih dragana, vezuju ih za ogradu mosta, omiljenog sastajališta Nade i Relje, a ključeve simbolično bacaju u reku, verujući da će na taj način njihova ljubav ostati sigurna i trajna, uprkos svim izazovima koje sudbina može doneti.
Došli su novi ratovi i nova stradanja. Priča, koja je nekada osvajala srca, pala je u zaborav, a drevni običaj devojaka da simbolično "vežu" svoju ljubav iščezao je iz svakodnevnog života. Sve dok, prema kazivanjima starih meštana, Desanka Maksimović, tokom jedne od njenih mnogobrojnih poseta Vrnjačkoj Banji, nije saznala za ovu tragičnu priču. Duboko dirnuta njenom tugom i lepom simbolikom, inspirisana je napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama: "Molitva za ljubav". Uprkos našoj sklonosti ka zaboravu, ova priča ipak nije potonula u ponor zaborava; da bi joj udahnuli novi život, mladi parovi su obnovili tradiciju „vezivanja“ svoje ljubavi, a most, koji je postao simbol neraskidivih emocija, nazvali su Most ljubavi.
Molitva za ljubav
Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja: sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jucerašnjeg dana nestalni pram.
Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
škrinju, načini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli sreću za se –
sve dosadašnje radosti nek se snište –
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.
Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za sreću, za radost, za
slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.
Desanka Maksimović
